SAD traže da Kina revalvira juan za 40%. Juan je jeftin zato što su Kinezi otpisali 40% svojih kredita i pretvorili ih u poklon odnosno nekreditni novac. SAD u strukturi svojih troškova imaju možda 90% kredita koji su zabluda ekonomske nauke i uopšte nisu potrebni. Ako otpišu te kredite, učiniće isto što radi Kina i imaće deset puta niže cene nego danas i niko neće moći da im konkuriše. Izgleda da samo SAD i EU poštuju MMF i ubrzano propadaju dok ostali svet već sledi Kinu i ubrzano se razvija. Došlo je vreme nekreditnog novca.

?! Ajde molim te malo pojasni (ako može) tu teoriju nekreditnog novca i da će se SAD izvući iz ove gabule bez hiperinflacije i/ili revaluacije cijene zlata? Kako sad otpisivanje kredita? Pa onda bi ih svi otpisali:-)

Gospodine Miro, nekreditni novac je novac koji u opticaj ulazi kao poklon. To znači da on sa sobom ne nosi nikakve troškove i zato meri realne troškove i cene. Kreditni novac ulazi u opticaj kao dug i dodaje se kao trošak na realne troškove i cene. Kredit stvara nominalne troškove i cene. Nominalni trošak (cena) = realni trošak (cena) + dug. Kad novac ulazi u opticaj kao dug, znači da ga nema dovoljno da kupi ceo nominalni proizvod (trošak odnosno cenu). Dodaje se stalno novac kao dug i stalno podiže cene za iznos dodatog duga, pa ga nema dovoljno, i tako u beskraj stvara inflaciju. Novac kao poklon je realan novac koji kupuje realan proizvod (toršak odnosno cenu). Kad otpišete dug, ostaje da su realni proizvod (trošak odnosno cena) i nominalni proizvod (cena odnosno dug) jednaki odnosno da je nominalni novac jednak realnom, što kod novca kao kredita nikad nije slučaj. Svi dugov u svetu treba da se otpišu i da počne život bez dugova. To može da se izvede tako što će se novi novac stvarati kao poklon u kojem se nalazi i dug koji treba vratiti, pa će se tako promena izvesti postepeno i mirno. U protivnom, biće revolucije. Nastaviće se sa pozamljivanjem ušteđenog novca. Važno je samo da se novi novac stvara kao poklon a ne kao kredit. Stari novac može da se štedi i pozajmljuje.

Dakle, gdje je taj info da su Kinezi otpisali 40% svojih kredita i pretvorili ih u poklon odnosno nekreditni novac? To je onda čista monetizacija duga tj. printanje novca bez pokrića sa svrhom podmirenja dugovanja i bijega iz situacije novčane nelikvidnosti.

Ako sam dobro skužio, dakle sa nekreditnim novcem nema kamata uopće i inflacije kao pojave.
Sada imaš kreditni novac sa kamatama i inflacijom.
Nažalost, malo mi je iluzorno za očekivati da će se desiti takva drastična promjena tj. podmirenje svog duga sa nekreditnim novcem i to bezbolno.
Imaš li kakve linkove za Kinu i ostale za koje veliš da se okreću nekreditnom novcu?
Thnx

Btw, ne kužim zašto se derivati (> 10 x world GDP) ne bi jednostavno ugasili i ne priznali uopće, zatim se složi se inflacija i revaluacija zlata i relativno lako se postojeći dugovi riješe sa inflacijom i revaluacijom zlata i dalje sve 5. Zašto ne bi derivate zbrisali sa lice Zemlje i gotovo?

Gospodine Miro, izvinite me što sam pogrešno napisao: "Kad se otpiše dug, ostaje da su nominalni proizvod (trošak odnosno cena) i realni proizvod (cena odnosno dug)" jednaki...", a treba da stoji: "Kad se otpiše dug, ostaje da su nominalni proizvod (trošak odnosno cena i realni proizvod (trošak odnosno cena) jednaki". Dodajem Vam i sledeću definiciju novca kao poklona. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M).
dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni novac kao poklon emituje prema navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Porezi i dugovi se ukidaju za iznos nekreditnog novca. Potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego danas, u poretku kreditnog novca. Svi dobijaju poklon iz nekreditnog novca. Izvor nekreditnog novca leži u porastu ekonomske racionalnosti koja je jednaka progresu čovečanstva. Postoji kako nacionalni tako i svetski nekreditni novac. Potrebno je stvoriti kako nacionalni tako i svetski poredak nekreditnog novca.

Gospodine Miro, ja sam neko veče u TV Dnevniku čuo da SAD traže da Kina poskupi juan za 40%, jer ga drži previše nisko. Ako pođemo od formule koju sam dao: nominalni trošak (cena) = realni trošak (cena) + dug. Pretpostavio sam da Kina otpisuje dugove i da su zato njene cene realne, dok su američke cene nominalne, i zato više za iznos duga. Ako SAD imaju u cenama više duga, neka otpišu taj dug i imaće cene manje nego Kina. Taj dug se zove non-performing loans. Na Vikipediji piše da su to najlošiji krediti, koji su nenaplativi pa se otpisuju i brišu iz evidencije. I tako se pretvaraju u poklon. Ako se novac daje kao poklon, onda je GBP mnogo veći nego u sistemu kreditnog novca. Kina sada ima rast od 12%, a i ostale zemlje Jugoistočne Azije sada počinju da slede Kinu, pa sam mislio da je to moguće samo ako te zemlje koriste nekreditni novac. Nekreditni novac je čudo. Hitler je došao na vlast, posle hiperinflacije koja je Nemačku postavila na poslednje mesto na svetu. Za pet godina Hitler je napravio Nemačku najmoćnijom državom na svetu i krenuao je da osvoji svet. Srećom, izgubio je. Ali to nam ne smeta da se pitamo, kako je bilo moguće da se tako brzo razvija. Prihvatam Vaša gledišta, jedino što mislim da nam zlato uopšte nije potrebno. Novac kao poklon ne treba da se daje koliko ima zlata, nego samo koliko se pokazuje da je potrebno prema formuli koju sam dao na nekoliko načina.

Gospodine Miro, sinoć sam na Guglu upisao non-credit money in Egypt i pojavio se sajt na kojem piše da je Egipat izvršio privatizaciju banaka a da je državnoj banci ostavio non-performing loans koji se daju za lukrativne investicije. Lukrativne znači da su to unosne, korisne odnosno rentabilne investicije. Tavih zajmova ima u Egiptu preko 20% od ukupnih zajmva. Ako upišete non-performing loans in Australia, videćete da Australija ima, kao najbolja, samo 0,03% takvih kredita, a Argentina, kao najgora ima 35% takvih zajmova. Da li je Argentina stvarno najgora, ili je ona izažla iz krize zato što je poklanjala novac? U Evropi Poljska nema krizu, a ima 18% takvih kredita i odbila je ponudu MMF-a da primi kredite. Linkoln i Kenedi su počeli da poklanjaju novac pa su ubijeni. Neki misle da je zbog toga srušen avion sa Poljskim rukovodstvom. Vršilac dužnosti Predsednika Poljske, sada je član grupe Bilderberg. Nađite kako se pokušava da Kina reši problem non-performing loans. Ako pitate kineske trgovce u našoj zemlji, oni kažu da im je vlada poklonila novac, da dođu kod nas i prodaju kinesku robu.

Gospodine Miro, opet Vam se izvinjavam. Napisao sam da sam napisao non-credit money in Egypt a u stvari sam napisao non-performing loans in Egypt. Sramota me je. Valjda napišem na brzinu i ne proverim šta sam napisao. Nadam se da ste me ipak shvatili.